HRAST - LEKOVITOST

Hrast je u narodu poznat i pod imenima dub, dubovina, hrast lužnik, lužni hrast, lužnjak, rani hrast.
Hrast je moćno, jako i veliko drvo, a može da raste u visinu i do 40 metara. Stablo dostigne debljinu 2 do dva i po metra. Neki hrastovi su stari i po hiljadu godina.

Hrast lužnjak kao plemenito drvo uglavnom raste na nižim položajima, a kitnjak na višim.
Upotrebljivi delovi biljke kao lek su  mlado lišće i mlada kora, koji se skupljaju u proleće. Plodovi hrasta se skupljaju u jesen .


Hrastova kora sadrži tanine, organske kiseline, flavonoid kvercetin, triterpenoide, steroide, katehine, pantotensku kiselinu, vitamine B1, B2, B6, C,PP i zbog toga je nekada dobro i zdravo samo i sedeti pod hrastom.

Lekovitost hrasta ogleda se u tome što može da stiša krvarenje u crevima, želucu, da umiri krvavi kašalj.
Za spoljnu primenu, koristi se kao oblog protiv kožnih bolesti. Vrlo je dobar i za lečenje prehlade bešike i povratne groznice. 
Preporučuje se primena i u slučaju čira želuca i creva. 
Čaj od hrastove kore 
Hrastov čaj pomaže kod trovanja gljivama ili bilo kojom drugom hranom, leči rane, zagnojena mesta, čireve, potkožne čireve. Kafa od žira reguliše rad štitne žlezde (isto kao i čaj i obloge od kore). Preporučuje se za čišćenje krvi, kod šećerne bolesti, nadimanja i otvorenih i zatvorenih šuljeva.
Način upotrebe
Čaj od mlade hrastove kore priprema se sa dodatkom vina i meda. Čaj od mlade hrastove kore kuva se u mleku. Čaj se može koristiti i kao kupka.


Нема коментара:

Постави коментар