Verovatno ste se nekada pitali kako se proizvode parfemi.
Ako niste znali, da bi ste Vi danas gotovo automatski prsnuli omiljen
parfem, i birali izmedju gotovo neograničenog broja raznih vrsta parfema, bili
su potrebni vekovi usavršavanja procesa njihove proizvodnje.
Prvi parfemi, pravljeni su u arapskom svetu i sasvim dostojanstveno mogu da “stanu na crtu” današnjim modernim parfemima.
Veština pravljenja parfema ide daleko u period pre nove ere. Tada su
se razne mirisne tečnosti pravile u Egiptu,
Rimu i Grčkoj. Mnogo kasnije, moderni parfemi koji su nam danas poznati, počinju da se prave u Španiji, Italji,
Francuskoj…
Proces proizvodnje parfema i tada je bio složen kao i danas kada se
kreiranje parfema smatra pravom umetnošću.
Potrebno je dobro proceniti sastojke, izabrati način njihovog
sjedinjavanja, pakovanje…
Mnogo je vekova proteklo od kada su
Egipćanke nanosile na svoju kožu
prve parfeme na svetu. Ali, bez obzira na to, tehnologija spravljanja nekad i
sad vrlo je slična.
Prvi
parfemi pravljeni su od cvetnih latica
Persijanci su Izvlačili
ulje iz cvetova, listova i još nekih delova biljaka i to destilacijom što se i
danas praktikuje. Prvi cvet od kog je napravljen parfem bila je ruža, a kasnije se krenulo sa dobijanjem ulja iz limuna,
pomorandže, lavande…
Savremeni parfemi se razlikuju
od nekadašnjih po tome što sadrže sintetičke sastojke. Parfemi od potpuno
prirodnih sastojaka se jako dugo prave, proces je prilično skup jer sastojci koji potiču od biljnih ili životinjskih sirovina
mogu biti teško dostupni i da mnogo koštaju.
Na primer, da bi se dobila
bočica prirodnog parfema od ruže,
potrebno jemnogo, mnogo latica, da bi se izvuklo dovoljno aromatičnog ulja.
Još skuplji su sastojci životinjskog porekla kao što je mošus koji se dobija od jelena, dabrova ili
kitova.
Sa razvojem tehnologije, došlo se do toga da se skoro svi sastojci
mogu dobiti na veštački način. Tako se
jeftinije i brže, dobija na hiljade mirisnih nota.
Smatra se da su kroz istoriju, izradjivači najkvalitetnijih parfema
bili Rimljani koji su parfimisali čak i svoje životinje! Za vreme priređivanja bogatih slavlja i
gozbi, oni su mirisima natapali krila
ptica, koje bi potom puštali iz kaveza da lete po prostoriji u kojoj se slavi.
Parfem
kao kreacija
Metoda kreiranja parfema “Žan Karl”
podrazumeva postojanje baze parfema.
Najpre se biraju dve note kao ključne komponente a onda im se dodaje
treća . Ovi sastojci su baza i moraju da dosta odstoje pre mešanja.
Ove ključne note zovu se još i top note, note srca i bazne note. Nota srca je , pogadjate, najvažnija jer
parfemu daje originalnost.
Postojanost
parfema zavisi od tipa kože
Svakako da je kvalitetan parfem onaj, koji ostaje dugo vezan za kožu i
traje.
Parfemi imaju bolji kontakt sa masnom kožom, dok se kod ljudi sa suvom kožom miris lakše rasporedjuje po površini. Ako imate
glatku kožu, parfem će brže isparavati, a gruba koža ga duže čuva.
Klasifikacija
parfema prema sastojcima
- Floralni i voćni – miris voća, limuna, ruže, šumskog cveća…
- „Citrus“ – kombinacija zelenih i cvetnih parfema
- „Leather“ – miris kože;
- „Fougere“ – miris na paprat, sandalovo drvo, mahovinu
- Green – svežina i mirisi trave, borovine…
- Orjentalni – jaki, teški mirisi vanile, drveća…
- „Chypre“ – miris limuna i
sandalovog drveta kao imahovine sa elementima cveća.
Zanimljivosti
Francuski vladar Luj XV parfeme je koristio umesto sapuna i vode.
Pariz je tek u XIX veku postao „postojbina“ parfema
Ljudsko čulo mirisa ume da prepozna oko 9000 različitih mirisa.
