KOJA ULJA ČUVAJU NAŠE ZDRAVLJE

Nisu sve masnoće koje unosimo u organizam štetne za zdravlje. Naprotiv, ljudskom organizmu su neophodne dobre masnoće kako bi normalno funkcioniralo. Mnoga ulja poseduju nezamenjivu lekovitost.

Evo liste nekih od najzdravijih ulja:

Maslinovo ulje je posebno korisno za čuvanje zdravlja srca. Bogato je mononezasićenim masnoćama i lipoproteinima velike gustine, koji pomažu smanjenju nivoa holesterola u krvi.

Ovo ulje je takođe dobro za probavu, štiti od čira na želucu i gastritisa.

Kokosovo ulje je puno zdravih zasićenih masti i antioksidantima. Korisno je za zdravlje mozga, koncentraciju a i za imunitet i normalni rad štitne žlezde. Ima jako antiupalno i antibakterijsko dejstvo.

Laneno ulje je takođe na listi kvalitetnih i zdravih ulja. Ipak, ne preporučuje se za kuvanje jela jer nije stabilno na visokim temperaturama. Redovnom konzumacijiom lanenog ulja, jačate imunitet, olakšavate probavu, čuvate kardiovaskularni sistem i sprečavate artritis.

Foto: Wikipedija

ŽITO SA ŠLAGOM - ZDRAVA I UKUSNA POSLASTICA

Slavsko žito obično se sprema povodom krsne slave. Međutim žito uz dodatak šlaga može biti izvrsna poslastica tokom cele godine. Slatkiš je postan, jednostano se sprema i zdrav je!

Slavsko žito /Wikipedia

OVO JE NAŠ RECEPT ZA UKUSNO ŽITO SA ŠLAGOM

SASTOJCI

Pola kilograma pšenice belije, 400 gr kristal šećera, 400 grama mlevenih oraha, kesica vanilin šećera i malo muskantnog oraščića.

Pšenicu oistite od kamenčića i kukolja,s tavite u posudu i prelijte vodom pa ostavite da prenoći. Sutra žito isperite  u 3,4 vode i dobro skuvajte. Kada je pšenica skuvana pustite da se ohladi do sobne temperature procedite je. Nemojte je ispirati da bi mogla da zadrži pšenični skrob. Dok je žito još toplo sameljite ga u blenderu.

Pšenicu potom pomešajte sa mlevenim orasima i dodajte kesicu vanilin šećera, kristal šećer i muskantni oraščić po ukusu. Ako ne volite muskatni orah, ne morate ga stavljati. Sve dobro pomešajte prstima, pa dobijenu smesu oblikujte u plitkoj činiji.

Žito pospite mlevenim orasima i kuglom šlaga ili sladoleda. Još je ukusnije služiti hladno!

ŠAFRAN - NAJSKUPLJI ZAČIN NA SVETU

Šafran je najskuplji i najtraženiji začin na svetu. Zovu ga i crveno zlato.  Jedan gram ovog začina prvog kvaliteta košta 65 dolara.

Visoka cena je možda i razumljiva ako se uzme u obzir da je za 400 grama začina, potrebno izvaditi oko 200 000 nežnih vlati iz čak 70 000 cvetova biljke Crocus sativus.

Prestonica proizvodnje šafrana je Iran, gde se ovaj začin pravi duže od 3 000 godina. Iran porizvodi preko 90 posto količine od 250 tona, što je svetska godišnja proizvodnja.

Od aromatične biljke šafrana dobijaju se i brojni sastojci za kozmetičke i farmaceutske proizvode.Primenjuje se u prehrambenoj industriji za bojenje namirnica, i tek jedan gram šafrana dovoljan je da se oboji tri tone vode.

Međutim, u poslednje vreme, trgovina šafranom je u krizi iz političkih razloga.

Ime - šafran je poreklom iz persijskog jezika, i znači budi žut. 

Biljka raste iz lukovice, ljubičaste je boje i aste do 30 cm u visinu. Kod nas se šafran zove i kaćunak, žavran,  cafran, čavran, brđuša...

U Starom Rimu, šafranom su ukrašavali postelju mladenaca, a Kleopatra ga je koristila kao masku za lice. Bio je simbol mudrosti i bogatstva.

Za šafran se smatra da je „kralj začina“ uglavnom zbog visoke cene. Šafran cveta u martu i cvetanje traje dvadesetak dana.

Za začin, sakupljaju se vrhovi tučka, kojih ima tri, i koji se potom suše i melju. Sakupljanje se mora vršiti po danu, kada su cvetovi otvoreni. 

Osim u Iranu, šafran se gaji i u Francuskoj, Španiji, Maroku, Turskoj i Austriji. 

Crvenkaste je boje, vrlo jake arome a ukus mu je specifičan i nagorak. Dnevno se sme uneti u organizam tek dva do tri grama jer, ako se pretera, može izazvati muku, povraćanje i slabost.

Kao lek, šafran  se koristi kod bolesti bubrega, poremećaja rada srca, za grčeve, protiv depresije. 

Dodavanjem u toplo mleko - dobijamo lekovit napitak od šafrana.

Šafran se može gajiti i kod nas. Sadi se na proleće ili na jesen.

Lukovice se zasade duboko u zemlju uz razmak od desetak santimetara. Ne zahteva specijalnu negu.

Za uspešan uzgoj odgovarajuće su pozicije na suncu, a prija mu propusno tlo koje ne traži puno vode. 

Lukovice šafrana su trajne, a svaka lukovica tokom godina stvara nove lukovice, tako da se mogu presađivati. Cena jedne lukovice je oko jedan evro.

Foto: Pixabay