Smog je kombinacija
raznih štetnih gasova i finih, ali otrovnih čestica uvazduhu. Vidimo ga kao neku vrstu magle uglavnom iznad gradova.
Koliko smog
ume da bude opasan govori podatak da je pre 50 godina u Londonu zbog smoga umrlo oko 4 hiljade ljudi.
Vrste prašine u vazduhu
U vazduhu
gotovo uvek ima prašine koja može biti više ili manje štetna. Čestice vode,
prah od stena, drveća, suvog lišća… spadaju u prirodnu masu prašine. Medjutim, najčešća je ona koja nastane od automobilskih izduvnih gasova I iz
industrijskih procesa koja uglavnom sadrži dosta ugljen dioksida I drugih
potencijalno otrovnih čestica.
Najugroženiji veliki gradovi
Količina
prašine najveća je u industrijskim gradovima.Veliki gradovi sa smogom bore se
na razne načine: koriste mehanizme za ventilaciju, električne mašine koje sprečavaju
uskovitlavanje prašine, a na dimnjake
stavljaju filtere.
U boljoj
poziciji su gradovi gde su vetrovi jaki I česti I gde se stanovništvo tokom
zime graje na struju, dakle gde je manje aktivnih dimnjaka, I gde vetra redovno
odnosi prašinu I štetne gasove koji u kombinaciji sa maglom prave smog.
Posledice
Smog se
taloži na biljkama koje se uzgajaju u neposrednoj blizini gradova i
saobraćajnica. Automobilski izduvni gasovi izmedju ostalog sadrže olovo koje
može uzrokovati kancer. Zato voće o povrće, pa I čajeve kupujte kod proverenog
prodavca.
Naravno,
najbolje je imati sopstvenu bašticu gde ćete gajiti makar zelen za svoje
potrebe.
Broj ljudi I
dece obolelih od respiratornih oboljenja je veči u gradovima sa većom
koncentracijom smoga. Ako ste stanovnik jedne takve sredine, koristite svaki
slobodan dan za izlet u prirodu, a deca neka raspuste provode na primer na
selu.