Proleće u januaru - Sneško Belić - najugroženiji!

Da li ste se i Vi probudili jutros i iznenadili količinom sunca nestvarnom za januar? Ajde, nekako smo pregrmeli doček Nove godine bez snega, ali ovo vreme baš ume da pretera! Uostalom, pogoduje hipohondrima koji će sada dodatno smarati sa tim kako su potpuno skljokani –“zbog ovog ludog vremena” itd…

Ako se ne varam, u novembru smo nešto slušali u medijima da će ova zima biti nadprosečno hladna…. Hmmm. A ja evo, ovo pišem bosih nogu pored otvorene terase. Drugog januara.

Najnoviji meteorološki izveštaji kažu da se strpimo još samo malo!

Kažu–zima nastupa oko Božića I dodaju: “U prvim danima januara biće relativno toplo vreme, očekuju nas povremena naoblačenja sa kišom, a snega će biti samo na planinama. Oko 8. januara može uslediti jače naoblačenje sa kišom koja će se pretvoriti u sneg, a krajem meseca biće hladnije sa većim izgledima za snežne padavine” 

Dakle, krajem meseca tek veći izgledi za snežne padavine? Ne, nije mi dovoljno to sa izgledima, procenama, verovatnoćama! Hoću da se grudvam, napravim detetu poštenog Sneška I dami škripi sneg pod nogama. Oprostite vi koji radite napolju, ili ste često na terenu, zna kako vam je…

I dok je temperatura kod nas trenutno iznad proseka, pa imamo proleće u januaru,  u nekim drugim krajevima planete besne oluje i veje sneg.

I to je sasvim uobičajeno, objašnjavaju stručnjaci.

To je svojevrsna  prirodna zakonitost, ako je u jednom regionu nevreme, ili je okovan snegom i ledom, u drugom je toplije. Čekamo dakle, obratnu situaciju, bar oni željni ludorija na snegu, mislim na decu prvenstveno. Ipak smo kupili sanke!

Ovo je I super prilikadase podserimo šta po klimu uzrokuju izduvni gasovi I stopa zagadjenja. Stručnjaci upozoravaju da, u decenijama koje slede, ukoliko se na celoj planeti nešto drastično ne učini na redukciji gasova, klima će se drastično promeniti.

Primer za to je da je prvih deset godina ovog veka, klima  znatno različita od one koju smo imali polovinom 20. stoleća.  Mnogo je toplije, imamo sve češće toplotne talase i drastično visoke temperature u leto.  Nadamo se da odgovorni imaju petlju da još nešto preduzmu u smislu zaštite životne sredine.

Jer:  U poslednjih stotinak godina koncentracija gasova na celoj planeti uvećana je za oko 40 odsto. Naš region se inače više zagreva od ostalih, jer zagrevanje na planeti nikada nije ravnomerno, na to utiču mnogi faktori, geografske širine I dužine, blizina mora ili okeana, vetrovi, morske struje, nadmorska visina…

Naravno, Severni pol je najugroženiji.

Promene klime naravno utiču na sav živi svet. Zbog letnjih suša, smanjuju seprihodi u poljoprivredi, hrana poskupljuje, izvori pijaće vode presušuju, šume počinju da se suše, a požari su učestaliji.

Zato, ako se žalite na glavobolju ili malaksalost usled čudnog vremena oko Novogodišnjih praznika, lek bi umesto kafetina mogao biti taj da posadite neko drvo s vremena na vreme, smanjite švrćkanje kolima, ili kupite ona na solarni pogon ili struju ( u Srbiji malo teže), I koristite radije gradski prevoz ( u Beogradu opet malo neugodnijeJ)