OBIČAJI ZA BOŽIĆ

U spomen Hristovog rođenja, još od apostolskih vremena ustanovljen je veliki praznik - Božić. 




Božić se ranije nije praznovao istog dana, tek u četvrtom veku, za vreme vladavine cara Arkadija, uvedeno da se Božić praznuje 25. decembra/7.januara.

Zanimljivo je da su istog dana Rimljani obeležavali praznik : "Dies natalis Solis invicti", dan slavljenja Sunca, pa se smatra da je obeležavanje Božića uvedeno na taj isti dan kako bi se potisnuo praznik Rimljana.

Pripreme Hrišćana za Božić podrazumevaju post od 28. decembra do 6. januara uveče (od 15. novembra do 24. decembra), koji nije strog poput Uskršnjeg posta. Božićje uvek mrsni dan.

Na ikoni se Hristovo rođenje predstavlja pećinom i jaslama gde su prisutni presveta Bogorodica, Josif i mali Isus. Pastiri se klanjaju, a sjajna zvezda osvetljava bebu Hrista. Iznad prikaza su anđeli u letu a za jasle su privezane su mazge i jagnje.

Na Božić se Hrišćani pozdravljaju sa "Hristos se rodi" i odgovaraju sa: "Vaistinu se rodi".

Najčešći običaji vezani za Božić su paljenje i sečenje badnjaka, zastiranje domova slamom, kvocanje i pijukanje, pravljenje česnice, pečenje pečenice, dolazak i darivanje položajnika...

Veruje se da, grejući se oko badnjaka, ukućani se zagrevaju i ljubavlju, iskrenošću i slogom, obasipaju se radošću i zdravljem.

Ljudi koji žive na selu, na Badnji dan, pre nego što izadje sunce, jedan od ukućana ode u  šumu) i izabere mlado cerovo drvo. Pre nego što zamahne sekirom, običaj je da pospe drvo žitom i nazove mu: "Dobro jutro i čestiti ti Badnji dan". Zatim zaseče stablo na dva mesta da ispadne iver, i taj iver uzme sa sobom. Odsečeno drvo okreše, odnese kući i uveče se od toga naloži vatra. Kad badnjak pregori, donji se kraj nosi oko torova i štala, a gornji kraj se ostavlja za položajnika. 

Danas se, badnjak u gradovima kupuje na pijaci ali mu je simbolika ista.

Uoči Božića slamom se posipa pod u kući, čime se dom simbolično pretvara u pećinu vitlejemsku, gde je rodjen  Hrist.

U seoskim kućama slama na podu leži i do tri dana, a u gradovima ta simbolika se svodi na snop  slame koja se postavlja uz badnjak.

Foto: Pixabay

Нема коментара:

Постави коментар