Hrast je
u narodu poznat i pod imenima dub, dubovina, hrast lužnik, lužni
hrast, lužnjak, rani hrast.
Hrast je
moćno, jako i veliko drvo, a može da raste u visinu i do 40 metara.
Stablo dostigne debljinu 2 do dva i po metra. Neki hrastovi su stari
i po hiljadu godina.
Hrast
lužnjak kao plemenito drvo uglavnom raste na nižim položajima, a
kitnjak na višim.
Upotrebljivi
delovi biljke kao lek su mlado lišće i
mlada kora, koji se skupljaju u proleće. Plodovi hrasta se skupljaju
u jesen .
Hrastova
kora sadrži tanine, organske kiseline, flavonoid kvercetin,
triterpenoide, steroide, katehine, pantotensku kiselinu, vitamine B1,
B2, B6, C,PP i zbog toga je nekada dobro i zdravo samo i sedeti pod
hrastom.
Lekovitost hrasta
ogleda se u tome što može da stiša krvarenje u crevima, želucu,
da umiri krvavi kašalj.
Za
spoljnu primenu, koristi se kao oblog protiv kožnih bolesti. Vrlo je
dobar i za lečenje prehlade bešike i povratne groznice.
Preporučuje
se primena i u slučaju čira želuca i creva.
Čaj
od hrastove kore
Hrastov
čaj pomaže kod trovanja gljivama ili bilo kojom drugom
hranom, leči rane, zagnojena mesta, čireve, potkožne čireve. Kafa
od žira reguliše rad štitne žlezde (isto kao i čaj i obloge od
kore). Preporučuje se za čišćenje krvi, kod šećerne bolesti,
nadimanja i otvorenih i zatvorenih šuljeva.
Način
upotrebe
Čaj
od mlade hrastove kore priprema se sa dodatkom vina i meda. Čaj od
mlade hrastove kore kuva se u mleku. Čaj se može koristiti i
kao kupka.
Нема коментара:
Постави коментар